Бишћанин бан и Дуралагић Мехо 0001    Вино пије Бишћанине бане 0002    У билу Бишћу, у кули каменој, 0003    Својим побром Дражић-капетаном, 0004    Оби побре хладно пију вино. 0005    Кад се побре пића напојиле, 0006    А ракија диван отворила, 0007    О свачему еглен заметнули, 0008    А најбоље о јунаштву пусту, 0009    О јунаштву и о војевању: 0010    Како ј’ који био у мејдану, 0011    Гдје мач сива, а главе полићу. 0012    А подвикну Бишћанине бане: 0013    „Побратиме, Дражић-капетане, 0014    Види, побре, Бишћанина бана! 0015    ’Ваког бана на свем крају нејма, 0016    У свој нашој бутум краљевини, 0017    Ни јунака бољег од његака, 0018    Гдје мач сива, а полићу главе, 0019    Па га нејма на турској Крајини, 0020    Па га нејма у Босни поносној.“ 0021    Насмија се Дражић-капетане: 0022    „Све је тако, Богом побратиме! 0023    И ја знадем, да си јунак прави, 0024    Гдје мач сива, а главе полићу; 0025    Ал чу, побро, Бишћанине бане! 0026    Ти си врло у пићу препио, 0027    Па говориш ричи свакојаке. 0028    Што се кажеш, Богом побратиме, 0029    Да те нејма у крају нашему, 0030    У свој нашој бутум краљевини: 0031    Прострена је наша краљевина, 0032    У њој има свакаких јунака. 0033    Што спомињеш ти турску Крајину, 0034    Побратиме, и Босну поносну, 0035    И тамо је од боја јунака. 0036    А знаш, побро, Бишћанине бане! 0037    Свачије су ричи летилице, 0038    И те ће се чути, побратиме, 0039    То ће с’ чути по крају нашему, 0040    По свој нашој, брате, краљевини, 0041    Могли би ти тамо завидити; 0042    Па ће с’ чути по Босни поносној. 0043    Кад то чују по граници Турци, 0044    Могли би ти ставити махану. 0045    Нег чуј, побро, Бишћанине бане 0046    Кад си таки јунак на мејдану, 0047    Дај послушај побратима свога! 0048    У тебе је камена џабела, 0049    У џабели сужњи невољници, 0050    Побратиме, шездесет Турака, 0051    Све сужања са турске границе. 0052    Ти с’ их, брате свију осужњио, 0053    Па их метно у своју џабелу, 0054    У тешко их гвождје оковао. 0055    Кад се фалиш, да си јунак прави, 0056    Ти послушај Дражић-капетана: 0057    Ти отвори од џабеле врата, 0058    Све изведи сужње из џабеле, 0059    Сваком подај књигу од себека, 0060    А пушти их брез паре динара, 0061    Нека иду својој домовини, 0062    Носе књиге Бишћанина бана. 0063    Ко год види сужња невољника, 0064    Видити ће твоју књигу билу, 0065    Како си их отпуштио, бане, 0066    Пуштио их брез паре динара, 0067    Ни пораз шта, веш пораз јунаштва, 0068    Нек свак знаде, да си јунак прави. 0069    То ће наша чути краљевина, 0070    А видити сва Босна поносна, 0071    Свак ће рећи, да си јунак прави.“ 0072    Када чуо Бишћанине бане, 0073    Он на ноге скочи у одаји, 0074    Диже побру Дражић-капетана, 0075    Од џабеле отворио врата, 0076    Па извади два сужња невољна, 0077    Оба сужња, оба Крупљанина, 0078    Крупљанина, два брата родјена, 0079    Оба бега, оба Бадњевића, 0080    Изведе их у кулу камену, 0081    Посади их у своју одају. 0082    Бане сужњем пиће поставио: 0083    „Напијте се, два сужња невољна!“ 0084    Кад се сужњи пића напојише: 0085    „Фала теби, Бишћанине бане, 0086    А на дару и поштењу твоме, 0087    Кад си наске јутрос поштимао, 0088    Поштимао, добро напојио.“ 0089    Њима вели Бишћанине бане: 0090    „Сужњи моји, оба Крупљанина, 0091    Оба брата, оба Бадњевића! 0092    Ви сте браћа соја господскога, 0093    Хоћете ли мени вјеру дати, 0094    Да ћете се мени повратити, 0095    Саћи мени Бишћу бијеломе, 0096    Да вас пушћим из Бишћа бијела, 0097    Да вам књигу предам од себека: 0098    Хајте тамо по турској Крајини, 0099    По Крајини и Босни поносној, 0100    Нос’те књигу од града до града, 0101    Ви потраж’те бану мејданџију. 0102    Ако би вас мио Бог помого, 0103    Да нађете мени мејданџију, 0104    Да ми Бишћу на Присику садје, 0105    Ево вјера бана Бишћанина, 0106    Ако згубим Туре у мејдану, 0107    Ја ћу васке добро даровати, 0108    Пуштити вас вашој домовини, 0109    Отворити од џабеле врата, 0110    А све сужње из ње извадити, 0111    Пуштити их брез паре динара. 0112    Ако Туре мио Бог поможе, 0113    Те погуби бана у мејдану, 0114    Ево побре Дражић-капетана, 0115    Ево њему од џабеле кључи, 0116    Нек отвори од џабеле врата, 0117    Нека сужње пушти из џабеле 0118    За јунаштво мејданџије мога.“ 0119    Сужњи с’ слижу, а вјере подлижу, 0120    Да ће му се натраг повратити. 0121    Њима вели Бишћанине бане: 0122    „Сужњи моји, оба Крупљанина! 0123    Ето вами за пун мјесец дана, 0124    Вавик мени мејданџију траж’те. 0125    Да вас тамо срећа не послужи, 0126    Не нађете бану мејданџије, 0127    Ход’те мени Бишћу бијеломе 0128    Населити камену џабелу, 0129    Ми смо тако вјере утврдили.“ 0130    Па им даде књигу од себека, 0131    Изведе их на велика врата. 0132    Отискоше два сужња невољна, 0133    Уну пришли ниже Голубића, 0134    Отискоше Рипчу бијеломе, 0135    И у Рипчу конак учинише 0136    У Турчина рипачког диздара. 0137    Ноћ ноћише, рано подранише, 0138    Рипчани се Турци састадоше, 0139    Ту им диздар књигу проучио, 0140    Билу књигу Бишћанина бана. 0141    Сви Рипчани главе обисили, 0142    Сваки мучи, ништа не дивани, 0143    У Рипчу им мејданџије нејма. 0144    Зацвилише два сужња невољна, 0145    Отискоше уз Рипачки кланац, 0146    У Билају конак учинише 0147    У Турчина билајског диздара. 0148    Ноћ ноћише, рано подранише, 0149    И ти им се Турци састадоше, 0150    И ту њима књигу проучише, 0151    Ни ту њима не би мејданџије. 0152    Отискоше уз поље билајско, 0153    Крај Петрова врила ударише, 0154    Тад Петровца, кажу, није било. 0155    Они Бравско поље пригазише, 0156    Кад стигоше Кључу каменоме, 0157    И у Кључу конак учинише 0158    У Турчина, кључког капетана. 0159    Кад им сутра данак освануо, 0160    А петак се био пригодио, 0161    Сви Кључани дошли у џамију, 0162    И ту књигу билу помолише, 0163    Капетан им књигу проучио, 0164    Кључани јој ни мукает нису. 0165    Када види кључки капетане: 0166    „Хајте, дјецо, два сужња невољна! 0167    Овде бану мејданџије нејма, 0168    Кључани вам мејданџије нису, 0169    Већ здилари, а и чорапари, 0170    Здиле стружу, а плету чорапе.“ 0171    Дигоше се два сужња невољна, 0172    У Варцару конак учинише 0173    У Турчина, бега варцарскога. 0174    Ноћ ноћише, рано подранише, 0175    И ту књигу билу проучише, 0176    Нико њима ни мукает није. 0177    Зацвилише два сужња невољна, 0178    Отискоше Јајцу бијеломе, 0179    И у Јајцу конак учинили 0180    У Турчина, јајачког кадије, 0181    Кадија их добро дочекао. 0182    Ноћ ноћили, рано подранили, 0183    И ту они књигу проучише, 0184    Ни ту бану мејданџије нејма. 0185    Отискоше до Травника била, 0186    У Травнику конак учинили 0187    У Турчина, травањског муфтије. 0188    Ноћ ноћили, рано подранили, 0189    Муфтија им састави Трављане, 0190    Све позовну беге и ајане; 0191    Муфтија им књигу проучио, 0192    Све им каже, што с’ у књизи пише, 0193    А свак мучи, ништа не дивани, 0194    А вели им травањски муфтија: 0195    „О Трављани, сиви соколови! 0196    Вид’те књиге Бишћанина бана, 0197    Није л’ мати родила јунака, 0198    Да се књиге прими бихаћкиње, 0199    Да он бану стане на мејдану 0200    На Присици код Бишћа бијела? 0201    Не плаш’те се бана, ни мејдана, 0202    През еџела умирања нејма.“ 0203    Сваки мучи, ништа не дивани, 0204    А муфтији сузе ударише: 0205    „А Трављани, сам вас Бог убио, 0206    У Травник се куга уселила, 0207    Потрибила по њему јунаке, 0208    Посли куге Нимац населио!“ 0209    Па он узе два сужња невољна, 0210    Доведе их до конака свога, 0211    Устави их јопе на конаку, 0212    Ноћ ноћише, рано подранише. 0213    Њима вели трављански муфтија: 0214    „Дјецо драга, два сужња невољна! 0215    Ако ћете мене послушати, 0216    Ви не ид’те Сарајеву билу, 0217    Враћајте се натраг од Травника, 0218    Хајте натраг Хливну и Гламочу, 0219    Гдје су тамо на граници Турци; 0220    Тамо су се научили Турци, 0221    Научили бити на мејдану, 0222    Крвавом се руком умивати.“ 0223    Вратише се оба Крупљанина, 0224    А на Скопље они окренуше, 0225    И у Скопљу конак учинише 0226    У Турчина, бега скопљанскога. 0227    И ту билу к њигу прогледаше, 0228    Ни ту бану не би мејданџије. 0229    Дигоше се два сужња невољна 0230    И одоше бијелу Гламочу; 0231    У Гламочу пали на конаку 0232    У Турчина, гламочког диздара, 0233    Ноћ ноћише, рано подранише, 0234    А био се петак догодио, 0235    Сви су Турци дошли у џамију, 0236    Њима вели гламочки диздару: 0237    „Дјецо драга, два сужња невољна! 0238    Кад клањамо подне у џамији, 0239    Ја ћу граду затворити врата, 0240    А у граду Турке заставити, 0241    Па вам билу књигу проучити, 0242    Не би ли вас срећа послужила, 0243    Да нађете бану мејданџију. 0244    Ја се бојим, два сужња невољна. 0245    Да ни овде мејданџије нејма.“ 0246    Кад клањаше подне у џамији, 0247    Из џамије Турци изидјоше, 0248    Диздар граду врата затворио, 0249    Све у граду Турке зауставио. 0250    Дадош’ књигу два сужња невољна, 0251    Проучи је гламочки диздару, 0252    Па повика гламочки диздару: 0253    „Гламочани, моја браћо драга! 0254    Ова ј’ књига од Бишћа бијела, 0255    Бан је ево књигу направио, 0256    Из тавнице сужње извадио, 0257    Па им бане своју књигу дао, 0258    Да је носе по Босни поносној, 0259    Да му они мејданџију траже. 0260    Ако би их срећа послужила, 0261    Па да бану мејданџију нађу, 0262    Реко им је Бишћанине бане, 0263    Ако бана згуби у мејдану, 0264    Да ће дати од џабеле кључе 0265    Побратиму Дражић-капетану, 0266    У џабели шездесет сужања, 0267    Да их пушти Дражић капетане 0268    За јунаштво онога Турчина, 0269    Ко погуби у мејдану бана; 0270    Ако бане погуби Турчина, 0271    Испуштит ће сужње из џабеле 0272    Ни пораз шта, већ пораз јунаштва, 0273    Нек свак знаде, да је јунак прави. 0274    Истина је, моји Гламочани, 0275    Бан је прави јунак на мејдану. 0276    Ево има три недиље дана, 0277    Књигу носе два сужња невољна, 0278    Они бану траже мејданџију, 0279    Носе књигу од града до града, 0280    А још бану мејданџије нејма. 0281    Гламочани, моја браћо драга! 0282    Наш је Гламоч гњиздо соколово, 0283    До сад с’ у њем соколови легли, 0284    Није л’ мати родила јунака, 0285    А сестрица брата отхранила 0286    На чистоме крилу дивојачком, 0287    Да се књиге прими бихаћкиње 0288    И мејдана Бишћанина бана, 0289    Да он Бишћу на Присику садје. 0290    Да он бану на мејдан изидје? 0291    Ако би га мио Бог помого, 0292    Да погуби у мејдану бана, 0293    Он би тужне сужње повадио; 0294    Да погине тамо у мејдану, 0295    И тако би сужње отпуштили; 0296    И кашње је, дјецо, умирати, 0297    Мртва би га Турци спомињали.“ 0298    То говори гламочки диздару, 0299    Свак прида се очи оборио, 0300    Сваки мучи, ништа не говори, 0301    Сваком мучно билу Бишћу саћи, 0302    Не камо ли на мејдан изаћи, 0303    Јер се не зна, ко ће погинути. 0304    Нагони се гламочки диздрау, 0305    Наћера се и два и три пута, 0306    Сваки мучи, ништа не говори, 0307    А диздару сузе ударише, 0308    Зацвилише два сужња невољна. 0309    Момак хода, а дората вода, 0310    А повика момак од дората: 0311    „Што мучите, наши Гламочани! 0312    Чујете ли, што диздар говори? 0313    Кад сидемо у беглук-механи, 0314    Свак се фали, да је јунак прави, 0315    Гдје мач сива, а полићу главе. 0316    Примајте се књиге бихаћкиње 0317    И мејдана Бишћанина бана, 0318    Не би л’ јадне сужње опростили.“ 0319    А свак мучи, ништа не дивани, 0320    Стаде вика момка од дората: 0321    „Ево ј’ мати родила јунака, 0322    А сестрица брата отхранила, 0323    Више није нег мене једнога; 0324    Ја се књиге примих бихаћкиње 0325    И мејдана Бишћанина бана.“ 0326    Од диздара књигу ујагмио. 0327    Боже мили, ко би момак био? 0328    А некакав Дуралагић Мехо, 0329    Син једини Дуралаге старог, 0330    Из Драгнића с поља гламочкога. 0331    Прегрли га гламочки диздару: 0332    „Хај аферим, од јунака д’јете! 0333    И ја ћ’ с тобом билу Бишћу поћи, 0334    Дигнути ћу триста Гламочана.“ 0335    Њему вели Дуралагић Мехо: 0336    „кад ћеш са мном билу Бишћу поћи, 0337    Ти подижи наше Гламочане, 0338    Код мене ће сужњи преданити, 0339    Преданити, па се одморити. 0340    Прекосутра ваља походити, 0341    Њима се је, ага, примакнуло, 0342    Да на вјеру билу Бишћу садју.“ 0343    Момак сужњем вели са дората: 0344    „Хајте, браћо, два сужња невољна, 0345    Хајте са мном до оџака мога!“ 0346    Прид њим иду два сужња невољна, 0347    Отискоше уз поље зелено. 0348    Кад се близо кули прикучише, 0349    Њима вели Дуралагић Мехо: 0350    „Браћо моја, два сужња невољна! 0351    Оно ј’ моја од камена кула, 0352    А ви сте се врло поморили, 0353    Хајте управ кули и авлији, 0354    А ја прије идем на дорату, 0355    Ја ћу васке, браћо, дочекати 0356    У авлији под кулом бијелом, 0357    Док привежем на јасле дората.“ 0358    Дође Мехо кули од камена, 0359    Сеиз њему прифати дората, 0360    Оде Мехо у ахар-одају. 0361    Дочека га бабо у одаји: 0362    „Јеси л’, синко, здраво и весело?“ 0363    „ „Јесам, бабо, слатки родитељу!“ “ 0364    „Мехо сине, у мене једини! 0365    Јеси л’ био на граду нашему, 0366    Како с’ наши млади Гламочани, 0367    Јесу л’ здраво гламочки јунаци?“ 0368    „ „Био јесам на граду нашему. 0369    Што ме питаш за наше јунаке? 0370    Камо срећа, да сам погинуо, 0371    Овог вакта да дочеко нисам! 0372    Видјах данас, што видио нисам, 0373    Гдје ходају два сужња невољна, 0374    Оба сужња Бишћанина бана, 0375    Крупљанина, оба Бадњевића, 0376    Носе књигу Бишћанина бана: 0377    Пуштио их из тавнице бане, 0378    Дао им је књигу од себека, 0379    Да је носе по Босни поносној, 0380    А да бану мејданџију траже. 0381    Да погуби у мејдану бана, 0382    Пуштио би сужње из тавнице; 0383    Да погине момак у мејдану, 0384    Бан је реко сужње испуштити. 0385    Сужњи ходе три недиље дана, 0386    Која фајда, мејданџије нејма. 0387    Већ се била књига издерала, 0388    Носећи је од града до града, 0389    Донили је до нашег Гламоча, 0390    Код диздара конак учинили, 0391    Сви су наши Гламочани били 0392    У Гламочу, у нашој џамији. 0393    Кад изишли из џамије, бабо, 0394    Диздар граду врата затворио, 0395    Прид џамијом књигу проучио, 0396    Нико је се није прифатио. 0397    Да си видјо, бабо родитељу, 0398    Како цвиле два сужња невољна, 0399    И мени су сузе удариле.“ “ 0400    У њег гледа Дуралага стари, 0401    Он подвикну, а на ноге скочи: 0402    „Стани, Мехо, од кује копиле 0403    Да си био д’јете очевићу, 0404    Биле би се књиге прифатио, 0405    Да би, синко, тамо погинуо! 0406    Што се књиге прифатио ниси, 0407    Донио је родитељу своме? 0408    Ја би ишо Бишћу на Присику, 0409    Ја би бану стао на мејдану.“ 0410    Са чивије сабљу ујагмио, 0411    Кад му сијну сабља голотрба, 0412    А побиже Дуралагић Мехо, 0413    За њим скочи Дуралага стари: 0414    „Стани, Мехо, утицања нејма!“ 0415    Док искочи одаји на врата, 0416    А стигоише два сужња невољна, 0417    Дуралаги руци полетише: 0418    „Стани, ага, ако Бога знадеш! 0419    Немој Мехи кидисати глави, 0420    Мехо се је књиге прифатио 0421    И мејдана Бишћанина бана.“ 0422    Дуралаги сузе ударише: 0423    „Хај аферим, у мене једини! 0424    Сад ја знадох, да сина имадох, 0425    Поврати се натраг у одају, 0426    Пеци нами кахву код оџака!“ 0427    Поврати се Дуралагић Мехо, 0428    Они кахву пију у одаји. 0429    Ту су сужњи конак учинили, 0430    Док се спреми Дуралагић Мехо, 0431    Ту су били,д ви ноћи ноћили. 0432    Опреми се Дуралагић Мехо, 0433    Он подиже два сужња невољна, 0434    Под свакога коња подмакнуо: 0435    „Јаш’те, браћо, два сужња невољна, 0436    Лашње ћете билу бишћу саћи.“ 0437    Кад стигоше граду гламочкоме, 0438    Дочека га гламочки диздару 0439    И код њега триста коњаника, 0440    Отискоше низ поље гламочко, 0441    Низ уначку жупу ударише, 0442    Пригазише прико Црвљевице; 0443    Кад стигоше Бишћу бијеломе, 0444    Уну пришли више Голубића. 0445    Кад садјоше на Присику равну, 0446    Угледа их Бишћанине бане 0447    Својим побром Дражић-капетаном. 0448    Одјахаше два сужња невољна, 0449    Код диздара коње оставише 0450    И одоше на велика врата. 0451    Кад удјоше Бишћанину бану, 0452    Дочека их Бишћанине бане: 0453    „Гдје сте, моји сужњи невољници? 0454    Јесте л’ мени мејданџију нашли, 0455    Ко ће мени бити мејданџија?“ 0456    „ „Господине Бишћанине бане! 0457    Ми смо теби свели мејданџију 0458    Од Гламоча Дуралагић-Меху; 0459    Ено ј’ сашо гламочки диздару 0460    И уз њега триста Гламочана 0461    Гледат мејдан код Бишћа бијела.“ “ 0462    Подиже се Бишћанине бане, 0463    Диже побру Дражић-капетана: 0464    „Побратиме, Дражић-капетане, 0465    Најпри ћемо танач уфатити, 0466    Код мејдана да нам кавге нејма.“ 0467    Бан појаха великог путаља, 0468    Уз њег пође Дражић капетане, 0469    Подигоше триста коњаника, 0470    Изјахаше на Присику равну, 0471    Стаде вика Дражић-капетана: 0472    „Чуј, Турчине, гламочки диздару! 0473    Да се најпри састанемо овде! 0474    Најпри ћемо танач уфатити, 0475    Код мејдана нек нам кавге нејма. 0476    У мене су од џабеле кључи, 0477    Ко погине, сужње ћу пуштити.“ 0478    Тако они танач уфатише, 0479    Код мејдана да им кавге нејма. 0480    Они њима мејдан размирише, 0481    Мејданџије ате ујахаше, 0482    А поћера један на другога. 0483    Кад им копља на ударцу била, 0484    Обојица копље отискоше, 0485    Оба ата пала на колина, 0486    Оба их је копље преметнуло. 0487    О мале се пушке појагмише, 0488    Кад се коњске гриве састадоше, 0489    Сва четири дима полетише, 0490    Нит сватише, нит се обранише, 0491    А добри их ати пронесоше. 0492    У мејдану ате повратише, 0493    О голе се сабље појагмише, 0494    А наћера један на другога: 0495    Варају се гвождјем у мејдану, 0496    Бое им се сабље ударише, 0497    Ударише, па се преломише, 0498    А добри их ати пронесоше. 0499    У мејдану ате окренуше, 0500    Озлатне се пале појагмише, 0501    Варају се с њима у мејдану, 0502    И златне се пале дочекаше, 0503    Обидве се пале преломише, 0504    А добри их ати пронесоше. 0505    У мејдану ате окренуше, 0506    Све их гледа гламочки диздару 0507    И код њега Дражић-капетане. 0508    О топузе па се појагмише, 0509    А наћера један на другога, 0510    Па се бију њима у мејдану, 0511    Држале се обе преломише. 0512    Већ поћера један до другога, 0513    На коњих се за прса зграбише, 0514    Обојица с коња попадаше, 0515    Па се оба у плећа зграбише, 0516    Оба с’ момка гоне у мејдану, 0517    Обојици мука додијала, 0518    Бану била пиња ударила, 0519    А Мехи је била и крвава. 0520    Све га бане носи по мејдану, 0521    Онда вели Дуралагић Мехо: 0522    „Вид’ де, бане, Бишћу на бедену! 0523    Што је оно Бишћу на бедену?“ 0524    А погледа Бишћанине бане, 0525    Превари га Мехо у мејдану. 0526    Кад обори бана у мејдану 0527    И освоји бана у мејдану, 0528    Оба су се врло заморила. 0529    Онда вели Бишћанине бане: 0530    „О Турчине, Дуралагић-Мехо! 0531    Ти освоји мене у мејдану, 0532    Немој мени кидисти глави, 0533    Цини мене, колико ти драго!“ 0534    А вели му Дуралагић Мехо: 0535    „Тако, бане, погодили нисмо, 0536    У мртве смо погодили главе.“ 0537    Стаде вика Дражић-капетана: 0538    „О Турчине, Дуралагић-Мехо, 0539    Немој бану кидисати глави! 0540    Ја ћу за њег дати дуговање, 0541    А сужње смо рекли отпуштити. 0542    У њег стара на оџаку мајка, 0543    Немој њему оцвилити мајке.“ 0544    Онда вели Дуралагић Мехо: 0545    „Господине, Бишћанине бане! 0546    Ја ти глави кидисати не ћу, 0547    Ни старе ти оцвилити мајке, 0548    Јер сам и ја у мајке једини, 0549    Хош ми дати стотину дуката?“ 0550    „ „Хоћу, Мехо, све за своју главу. “ “ 0551    „Хош ми сужње кршно опремити?“ 0552    „ „Ја ћу, Мехо, сужње опремити. “ “ 0553    Не ћи му Мехо кидисати глави, 0554    Вен га даде Дражић-капетану, 0555    А вели му Дражић-капетане: 0556    „Фала теби, поштени Турчине, 0557    Кад му не ћи кидисати глави.“ 0558    Насмија се Дуралагић Мехо: 0559    „И ти знадеш, Дражић-капетане, 0560    Жива глава дуговање даје, 0561    А од мртве ником ништа нејма; 0562    Да сам бану ја одсико главу, 0563    Мени паре ни динара нејма, 0564    Ван што би му оцвилио мајку, 0565    Цвилила б’ му на оџаку мајка, 0566    Вавик клела Дуралагић-Меху, 0567    А ни мени не би издобрило; 0568    А прави је јунак на мејдану, 0569    Гдје мач сива, а полићу главе, 0570    Да га нејма на овом ћенару. 0571    Ја преварих у мејдану бана, 0572    Ал ако ће, тако је јунаштво!“ 0573    Насмија се Дражић-капетане: 0574    „Фала теби, Дуралагић-Мехо! 0575    Да хоћете мене послушати, 0576    Ви сте овде мејданџије били, 0577    Већ одселе бид’те побратими!“ 0578    Кад то чуше обе мејданџије, 0579    Послушаше Дражић-капетана, 0580    Обојица на ноге скочише, 0581    Обојица па се загрлише, 0582    У јуначко с’ лице пољубише, 0583    Већ од селе били побратими, 0584    На Присици толу заметнуше. 0585    Оде Дражић Бишћу бијеломе, 0586    Њему вели Бишћанине бане: 0587    „Добро спреми сужње невољнике, 0588    Добро даруј сужње невољнике, 0589    Не жали их бане опремити 0590    Раз хатора побратима мога.“ 0591    Када Дражић билом Бишћу садје, 0592    Од џабеле отворио врата, 0593    Извадио сужње из џабеле, 0594    Преобуче сужње невољнике, 0595    Сваком даде по тријест дуката, 0596    Изведе их на Присику равну, 0597    Даде Мехи стотину дуката. 0598    Онда вели Дуралагић Мехо: 0599    „Побратиме, Бишћанине бане! 0600    Фала теби на господству твоме, 0601    Кад си ’вако сужње оправио! 0602    Свак нек иде својој домовини, 0603    Свак ће т’ рећи, да си јунак прави.“ 0604    Па отишће сужње невољнике: 0605    „Ајте, браћо, сваки двору своме, 0606    А у здравље двају побратима. 0607    Побратиме Бишћанине бане! 0608    Већ је вакат, да се растајемо.“ 0609    Још говори Бишћанине бане: 0610    „Хајмо, Мехо, Бишћу бијеломе, 0611    Код мене ћеш конак учинити.“ 0612    „ „Немој, бане, Богом побратиме! 0613    Моја мајка на оџаку цвили, 0614    Вавик гледа бабо са пенџера, 0615    Кад ће му се Мехо помолити, 0616    Ја стигнути хабер до Гламоча, 0617    Да је Мехо главу изгубио.“ “ 0618    То рекоше, па се растадоше, 0619    Оде бане Бишћу бијеломе, 0620    Диже Мехо своје Гламочане, 0621    Па отишће сенту и Гламочу. 0622    Када момак до Гламоча сиђе, 0623    Дочека га Дуралага стари: 0624    „Јеси л’, сине, здраво и весело? 0625    Камо т’ глава Бишћанина бана?“ 0626    Њему вели Дуралагић Мехо: 0627    „Ено главе у Бишћу бијелу, 0628    Ја јој ћио кидисати нисам. 0629    Кад сам с баном мејдан учинио, 0630    Ја приварих у мејдану бана, 0631    Па му не ћих глави кидисати; 0632    Да ја бана приварио нисам, 0633    Не б’ му мого ништа учинити, 0634    Бан је прави јунак на мејдану. 0635    Кад сам бана жива отпуштио, 0636    Онда смо се Богом побратили; 0637    Бан је сужње намах отпуштио, 0638    Заодио, добро даровао, 0639    Отишли су својој домовини, 0640    Свак ће рећи, бан је јунак прави.“ 0641    Прегрли га Дуралага стари: 0642    „Хај аферим, у мене једини, 0643    Нека сине, тако је јунаштво! 0644    Кад му ниси глави кидисао, 0645    Старице му мајке оцвилио, 0646    И ти с’, синко, у наске једини, 0647    Вавик цвили на оџаку мајка, 0648    Да си тамо нами погинуо, 0649    Што би овај бабо на оџаку? 0650    Добра јеси стеко побратима, 0651    Мого би ти јунак трбовати.“ 0652    Док им главе у животу биле, 0653    Врло су се побре миловале, 0654    Књигама се често примећали, 0655    А питали један за другога.